Област истраживања

Генетички ресурси и банка гена. Хибридизација воћака и винове лозе са посебним освртом на врсте рода Prunus и Vitis. Стерилност и инкомпатибилност. Светлосна, флуоресцентна и електронска микроскопија. Генетичка варијабилност и наслеђивање особина. Клонска селекција. Примена ДНК маркера у генетичкој идентификацији сорти и хибрида.

Репрезентативне референце

1. Nikolić, D., Miljković, J., Rakonjac, V., Radojević, I., Ranković-Vasić, Z. (2018): Inheritance and phenotypic correlations of agronomic traits in grapevine offsprings. Acta Scientiarum Polonorum Hortorum Cultus 17(5):87-99.

2. Bakić, I.V., Rakonjac, V.S., Čolić, S.D., Fotirić Akšić, M.M., Nikolić, D.T., Radović, A.R., Rahović, D.D. (2017): Agro-morphological characterisation and evaluation of a Serbian vineyard peach [Prunus persica (L.) Batsch] germplasm collection. Scientia Horticulturae 225:668-675.

3. Zdunić, G., Maul, E., Eiras Dias, J.E.J., Muñoz Organero, G., Carka, F., Maletić, E., Savvides, S., Jahnke, G.G., Nagy, Z.A., Nikolić, D., Ivanišević, D., Beleski, K., Maraš, V., Mugoša, M., Kodzulovic, V., Radić, T., Hančević, K., Mucalo, A., Lukšić, K., Butorac, L., Maggioni, L., Schneider, A., Schreiber, T., Lacombe, T. (2017): Guiding principles for identification, evaluation and conservation of Vitis vinifera L. subsp. sylvestris. Vitis 56(3):127-131.

4. Radović, A., Nikolić, D., Milatović, D., Đurović, D., Trajković, J. (2016): Investigation of pollen morphological characteristics in some quince (Cydonia oblonga Mill.) cultivars. Turkish Journal of Agriculture and Forestry 40:441-449.

5. Radičević, S., Cerović, R., Nikolić, D., Đorđević, M. (2016): The effect of genotype and temperature on pollen tube growth and fertilization in sweet cherry (Prunus avium L.). Euphytica 209:121-136.

6. Nikolić, D., Ranković-Vasić, Z., Atanacković, Z. (2015): New Serbian grapevine genotypes for red wine production. Vitis 54:165-168.

7. Halapija Kazija, D., Jelačić, T., Vujević, P., Milinović, B., Čiček, D., Biško, A., Pejić, I., Šimon, S., Žulj Mihaljević, M., Pecina, M., Nikolić, D., Grahić, J., Drkenda, P., Gaši, F. (2014): Plum germplasm in Croatia and neighboring countries assessed by microsatellites and DUS descriptors. Tree Genetics and Genomes 10:761-778.

8. Nikolić, D., Rakonjac, V., Milatović, D., Fotirić, M. (2010): Multivariate analysis of vineyard peach [Prunus persica (L.) Batsch.] germplasm collection. Euphytica 171(2):227-234.

9. Nikolić, D., Milatović, D. (2010): Examining self-compatibility in plum (Prunus domestica L.) by fluorescence microscopy. Genetika 42(2):387-396.

10. Rakonjac, V., Fotirić Akšić, M., Nikolić, D., Milatović, D., Čolić, S. (2010): Morphological characterization of 'Oblačinska' sour cherry by multivariate analysis. Scientia Horticulturae 125:679-684.

Текући пројекти

2011-2018: Примена нових генотипова и технолошких иновација у циљу унапређења воћарске и виноградарске производње (ТР 31063). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. (Руководилац).

2011-2018: Стварање слабобујних подлога за трешњу и вишњу и развијање интензивне технологије гајења на принципима одрживе пољопривреде (ТР 31038). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2018-2019: Карактеризација герплазме коштичавих воћака и винове лозе и њено коришћење у оплемењивању - Билатерални пројекат између Републике Србије и Народне Републике Кине. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2017-2020: Рејонизација воћарског подручја у Београду, Јужној и Источној Србији. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.

2018-2022: Cost Action “Data integration to maximise the power of omics for grapevine improvement” (INTEGRAPE), CA17111, European Commission. (Руководилац WG4).

Стручна усавршавања

1996. Студијско усавршавање из области воћарства у Instituto per la Propagazione delle Specie Legnose, Firenze, Italy; 2002. Студијско усавршавање из области виноградарства на Aristotle University of Thessaloniki, Thessaloniki, Greece; 2008. Студијско усавршавање из области генетике и оплемењивања на Universität Wien, Formal-und Naturwissenschaftliche Fakultät, Fachgruppe für Biowissenschaften, Vienna, Austria; 2010. Студијско усавршавање из области виноградарства у Instituto Superior de Agronomia, Technical University of Lisbon, Lisbon, Portugal; 2012. Студијско усавршавање из области виноградарства и винарства у École Superieure d' Agriculture d' Angers, Angers, France; 2014. Студијско усавршавање из области молекуларних маркера воћака и винове лозе на University of Reading, Shool of Biological Sciences, Reading, UK; 2014. Студијско усавршавање из оплемењивања винове лозе у Agricultural Research Institute, Nicosia, Cyprus; 2014. Студијско усавршавање из области ампелографских и молекуларних истраживања код винове лозе у Instituto Madrileño de Investigación y Desarrollo Rural, Agrario y Alimentario (IMIDRA), Madrid, Spain; 2014. Студијско усавршавање из области генетичких ресурса винове лозе у Instituto Nacional de Investigação Agrária e Veterinária INIAV, Dois Portos, Portugal; 2015. Студијско усавршавање из области помолошких и молекуларних истраживања код коштичавих врста воћака у Centro di Ricerca per la Frutticoltura (FRU), Roma, Italy; 2017. Студијско усавршавање из области оплемењивања винове лозе у Institute for Grapevine Breeding, Geilweilerhof, Siebeldingen, Germany.

Други релевантни подаци

Проф. др Драган Николић је објавио више од 330 научних радова у међународним и домаћим часописима са рецензијом, у зборницима радова са међународних и домаћих скупова, један уџбеник, две монографије и два поглавља у монографијама. Учествовао је у реализацији осам међународних и двадесет домаћих пројеката које је финансирало Министарство за науку и технолошки развој и Министраство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Био је руководилац и два билатерална пројекта: са Словенијом и Хрватском, а  кao представник MC из Србије учествовао је у Cost акцији FA1003, East-West Collaboration for Grapevine Diversity Exploration and Mobilization of Adaptive Traits for Breeding. Руководио је израдом 23 дипломска рада, 7 магистарских теза и 8 докторских дисертација, а као члан комисије учествовао је у одбрани 18 дипломских радова, 8 магистарских теза и 11 докторских дисертација. Такође је био више пута члан комисија за изборе у виша звања сарадника на Пољопривредном факултету у Београду и другим научно-истраживачким институцијама у нашој земљи и иностранству. Рецензирао је и велики број научних радова за међународне и домаће часописе, као и за зборнике радова са међународних и домаћих скупова. Био је председник програмског одбора и уредник Зборника радова и абстраката 14. Конгреса воћара и виноградара Србије са међународним учешћем који је одржан у Врњачкој Бањи 2012. године.  Један од организатора међународног научног скупа и уредника Зборника радова "Аcta Horticulturae" са "Third Balkan Symposium on Fruit Growing", који је одржан у Београду 2015. године. Био је такође члан 20 програмских и организационих одбора и  22 радна председништава на домаћим и међународним научним скуповима. Рецензирао је велики број студијских програма основних, мастер и докторских студија у земљи и иностранству. Обавио је  рецензије и за 15 пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. У периоду од 2009 до 2012. године био је продекан за науку и сарадњу са привредом на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду. Од 2017. године члан је Матичног научног одбора за биотехнологију и пољопривреду, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Члан је међународног хортикултурног друштва, научног воћарског друштва Србије, друштва генетичара Србије, српског друштва за микроскопију и комисије за признавање сорти и подлога коштичавих врста воћака. Од 2006 до 2009. године био је члан издавачког савета часописа “Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик”, а од 2009 до 2013. године председник издавачког савета часописа “Journal of Agricultural Sciences”. Функцију главног и одговорног уредника часописа “Journal of Agricultural Sciences” обављао је од 2009 до 2013. године. Члан је редакционог одбора часописа “Воћарство” од 2008. године, часописа “Journal of Central European Agriculture”, од 2010. године, а часописа “Vitis” и часописа “Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик” од 2012. године. Коаутор је једне новопризнате сорте трешње и 5 сорти винове лозе.