Особа

Списак предмета које наставник предаје

Ужа научна област

Генетика

Област истраживања

Генетички ресурси и банкa генаБиотехнологијаЕколошка генетика и селекцијаКвантитативна генетикаПопулациона генетикаГенетика понашања

Репрезентативне референце

1. Pešić V, Đorđević R., Marković Z., Đinović I. 1994. The influence of "af af" genes on pea (Pisum savtivum L.) pod formation. Genetika, Beograd, Vol. 26, No. 2, 135-140.2. Milovanović S., Kuburuović N., Maksimović D., Pešić V. 1995. Pojavljenije genov skrescivaemosti v geksapoloidnoj tritakle. Sibirskij vestnik s.-h. Nauki, Novosibirsk, Rusia, No. 1-2, 33-363. Владан Пешич. 1997. Системный анализ генетической гетерогенности и экологичесой пластичности исходного материала для селекции табака. Автореферат диссертации, ВИР, Санкт-Петербург, Россия, 1-24.4. Vučinić Marijana, Pešić V. 1997. Manipulacije animalnim i biljnim genomima i genima u poljoprivredi. Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1-1435. Đorđević R., Pešić V., Đokić A., Sretenović-Rajčić Tatjana 1997. Eliksir F1 – the new sweet corn hybrid (Zea nazs var. Sacharata sturt.) Acta Horitculturae, Leuven, Belgium, Vol. 2., No. 462, 895-898.6. Klichevsky A., Hotylyova L, Pešić V., Kogotko L, Schoor A., Gavrilov A., Kruk A. 1999. Breeding of vegetables with minimum pollutant accumulation. Developments in Plant Breeding, Kluwer Ac Publishers Netherlants, Vol. 8, 313-322.7. Boskovic Ј., M. Boskovic, M.Babovic., Z. Jerkovic and V. Pesic. 2001. Pyramiding strategy for durable resistance to wheat leaf rust pathogen. Developments in Plant Breeding, Kluwer Ac Publishers Netherlants, Vol. 9, 337-343.8. Vučinić Marijana, Pešić V. 2001. Ekološki aspekti održive poljoprivrede. Institut za istraživanja u poljoprivredi «Srbija», Beograd, 1-1349. Pesic V and P. Jankovic. 2006. Sustainable agricultural production form the standpoint of biodiversity, Facta Universitatis, Vol. 3, No. 6, 530-535.10. Pešić V., Janković P. 2008. ISO 9001 AND ISO 14001 for small adn medium-sized enterprises, First Workshop on Applying Standards of the EU in Agriculture and Food Production in Countries of Western Balkan, Савез пољопривредних инжењера и техничара, Београд, 1-66.

Текући пројекти

2008-2010: Развој нових технологија за унапређење производње стрних жита. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, евиденциони број: ТР – 20063А2008-2012: Српски биографски речник. САНУ – Матица српска, уредник академик Чедомир Попов

Стручна усавршавања

1994 – 1996 (по три месеца годишње): Сверуски државни центар за биотехнологију ВИР - Академија пољопривредних наука у Санкт Петербургу, Русија1997 – три месеца: Катедра за биофизику Московског државног Универзитета “М. В. Ломоносов”, Русија1998 – девет месеци: Центар за биотехнологију Пољопривредног факултета, Државног Универзитета Јута у Солт Лејк Ситију (Кампус Логан), САД2000 – три месеца: Академија Наука Белорусије у Минску, Институт за генетику и цитологију, Белорусија2005 – два месеца: Гостујући професор на Пољопривредној академији – Катедра за Генетику и Биотехнологију у Горком, Белорусија (предмет Еколошка селекција биљака)

Други релевантни подаци

Проф. др Владан Пешић је објавио више од 120 научних радова у међународним и домаћим часописима са рецензијом, у зборницима радова са међународних и домаћих скупова, један уџбеник, једну монографију и два поглавља у међународним монографијама. Добитник је награде „Лазар Стојковић”-Матице Српске за монографско дело “Еколошки аспекти одрживе пољопривреде”, као и годишње награде Привредне коморе Београда за најбоље технолошко унапређење “Индикатори одрживе и органске пољопривреде“.Учествовао је у реализацији два међународна и више домаћих пројеката које је финансирало Министарство за науку и технолошки развој и Министраство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Аутор је допунске сорте дувана „Медијана“, као и коаутор више сорти амарантуса, стрних жита и кукуруза. Руководио је или је био члан комисија за одбрану већег броја дипломских рада, десетак магистарских теза и 8 докторских дисертација. Такође је био више пута члан комисија за изборе у виша звања сарадника на Пољопривредном факултету у Београду и другим високошколским и научно-истраживачким институтима у нашој земљи. Члан је међународног друштва за дуван CORESTА, друштва генетичара Србије, међународне организације за органску пољопривреду IFOAM. Био је потпредседник европске асоцијације за алтернативне биљне врсте и главни уредник публикација „Стандарди и прописи у пољопривреди и производњи хране“ (пројекат CEI) Савеза пољопривредих инжињера и техничара Србије. Члан је међународне асоцијације универзитетских професора у пољопривредним наукама (ICA) и асоцијације за животну средину и пољопривреду Еврорегиона Ниш-Софија-Скопље.Био је члан управних одбора више високошколских институција, предузећа и спортских колектива. Сада је одборник Скупштине града Ниша и претседник женског рукометног клуба „Црвени крст“ Ниш.