САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду остварио је у последње време значајне резултате у више различитих области за које верујемо да заслужују да буду подељени не само са уско стручном, већ и са широм јавношћу заинтересованом за рад и активности Пољопривредног факултета.

Квалитет у реализацији научно-истраживачког и стручног рада на Пољопривредном факултету, допринео је да Универзитет у Београду и ове године буде високо рангиран на престижним листама рангирања светских универзитета. На недавно објављеној Шангајској листи рангирања најбољих светских универзитета, Универзитет у Београду заузео је генералну позицију између 401. и 500. места. У области науке о храни, наш Универзитет заузима високу позицију и налази се између 101. и 150. места као убедљиво најбоље рангирани Универзитет из региона југоисточне Европе. У области пољопривредних наука, Универзитет заузима позицију између 201. и 300. места и налази се у групи водећих регионалних универзитета. Овако високе позиције Универзитета у Београду у областима пољопривредних наука и науке о храни заслуга је, пре свега, научних резултата који су постигли запослени на Пољопривредном факултету у Београду.

На непосредно завршеном великом међународном сајму посвећеном вину, ракијама и храни “Wine Vision by Open Balkan 2024” наш Факултет је освојио 6 престижних награда и то: златну и сребрну медаљу за наше ракије од кајсије и дуње, као и бронзане медаље за вина: Ректорско, Академик, Ментор и Вирино. Освајање овако престижних награда на једном веома компетитивном такмичењу, као што је Wine Vision, потврђује континуитет у одржавању квалитета који запослени Факултета остварују у својим свакодневним стручним и истраживачким активностима.

Пољопривредни факултет је у последњих 10 година, реализовао више од 200 националних, билатералних и међународних пројеката, што је омогућило да се годишње објављује на десетине и десетине, неретко и преко 100 научних радова, у престижним међународним часописима. На тај начин, Факултет се позиционирао као регионални лидер у области пољопривреде, агроекономије и прехрамбене технологије. Постигнути научни резултати нису остали без одјека и утицали су на то да се повећа интересовање страних студената за студирање на нашем Факултету. Излазећи у сусрет захтевима студената из земаља Европе, Азије и Африке, Факултет је креирао студијски програм на докторским академским студијама, који се акредитује и на српском и на енглеском језику.

Нажалост, оно са чиме се Факултет годинама суочава јесте постепено, али континуирано смањење интересовања матураната за студије пољопривреде и производње хране. Овај тренд јесте глобалан и посебно изражен у нашем региону, али и поред тога, ове школске године са скоро 600 први пут уписаних студената на сва три нивоа академских студија, наш Факултет је водећи у региону по броју први пут уписаних студената из области пољопривреде, агроекономије и прехрамбене технологије.

Иако је смањење интересовања за студирање на пољопривредним факултетима, између осталог, резултат како негативног природног прираштаја, тако и све израженије појаве да се матуранти након завршеног средњошколског образовања не одлучују за наставак образовања на високошколским установама, то свакако не представља нити утеху, нити оправдање, већ објективне чињенице са којима се Факултет суочава. С тим у вези, а у циљу повећања атрактивности студија пољопривреде, агроекономије и прехрамбене технологије, запослени на Факултету предузимају бројне активности, кроз промоције у гимназијама и средњим стручним школама, учествовањем на образовним сајмовима, као и у промоцијама преко друштвених мрежа.

Међутим, оно на шта Факултет не може никако да утиче, а што у многоме доприноси све мањем броју студената који се уписују на Факултет, јесте у јавним медијима веома испољен негативан наратив о пољопривреди уопште. Нажалост, поспешивању тих негативних наратива о пољопривреди нарочито доприносе неодмерене и неодговорне, а често и сензационалистичке изјаве нестручних појединаца. За свеприсутан негативан наратив о пољопривреди у јавности, свакако нису одговорни медији, али верујемо да сви морамо бити свесни да је производња хране један од стубова националне сигурности.

Пољопривреда је кључна за обезбеђивање хране, очување природних ресурса и јачање локалне економије. Популаризација пољопривреде кроз заједничке активности на едукацији о савременим технологијама и иновацијама, дигитализацији, као и о одрживим принципима развоја подстакнуће, верујемо млађе генерације да се укључе у ову виталну делатност. Промоција Факултета и успешних примера из праксе, као и веће улагање у руралне заједнице, отварају врата ка стварању атрактивније будућности за све који препознају потенцијал пољопривреде као професије и начина личног живота.

Пословодство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду